Морамо се издићи изнад свакодневне муке
Разговор са Небојшом Јовићем председником Српског националног Већа Северног Косова и Метехије
Налазимо се у манастиру Светог Николе на Озрену у Републици Српској где се одржава сабор Српске мреже. Реците нам нешто о својим утисцима са овогодишњег скупа?
Захвалио бих се на почетку на овом разговору и додао да оно што нам свима треба је управо отворени дијалог. Треба разговарати како унутар нашег народа и државе, тако и са разним посредницима унутар међународне заједнице. Не слажем се са мишљењима да се не треба ни са ким састајати и сматрам да је неопходно увек се суочавати са истином. Многи не желе да чују истину јер она не прија неким западним земљама, у чију се интересну сферу једноставно нисмо уклопили. Управо зато желим да овом приликом пренесем поздраве нашој браћи, свим патриотским организацијама у Српској мрежи и Дверима, и да кажем да ми је заиста било задовољство да будем гост на овом скупу. Обрадовао сам се вашем позиву да се окупимо на једном овако прелепом месту, у овој прелепој светињи, јер мислим да овог тренутка имамо проблем, не са појединцима или са појединим земљама, ми имамо проблем са нечим коме смета све што је српско и све што мирише на тамјан.
Ја често волим да кажем да се одговор на ово што нам се дешава мора потражити пре свега у Светом Писму. Јер толико зла, толико негативне енергије и његовог промовисања у држави Србији, што нама никада није било својствено, мора бити заустављено, а то се може и мора урадити пре свега хришћанском духовношћу. Ми се држимо речи нашег Патријарха Павла да се наша срећа никада не може градити на туђој несрећи. Ове речи видим и као мото Двери Српских и Српске мреже и, понављам, да оно што нама треба јесте духовност која ће нас одвести на прави пут.
Јесмо ли данас као народ на правом путу?
На жалост, не чини ми се да смо на правом путу. Мислим да је један од кључних разлога за тако нешто пре свега недостатак политичке храбрости. Обичног Србина који је заокупљен својом егзистенцијом могу да разумем. Оно што је српски народ преживео у десет година, други народи не преживе у више генерација. Тако да имам разумевања за те људе, али морамо се издићи изнад те муке. Треба обезбедити егзистенцију свом детету, али управо због тога да би дете нормално живело, да не би застранило, да не би било захваћено било којом псеудодуховношћу и разним ''шареним'' групама како оне саме себе називају, разним анационалним и антинормалним групама. Овде се не ради ни о каквој дискриминацији већ о потреби да сачувамо своје светосавље и свој православни дух, без кога не знамо ни ко смо ни шта смо.
Каква је тренутна ситуација на Косову и Метохији?
Опис тренутне ситуације на Косову и Метохији може се сажети у једној краткој реченици: до даљег ништа ново. Надајмо се да новог неће ни бити, бар не у оном смислу као што је наговештено. Вероватно знате да је пре десетак дана Еулекс подигао оптужницу против господина Мирољуба Јовановића председника Српског националног већа Косова и Метохије под оптужбом за помагање и подстицање тероризма, подстицања на националну, верску и расну мржњу. На нека кривична дела где, ако и има доказа, онда свако мора бити кажњен. Нико није изнад закона. Никада нећемо рећи он је наш пријатељ, он је наш председник, он је члан неке организације, он није крив. Не. Тако нешто је морално неприхватљиво и закон мора бити једнак за све.
Међутим, на Космету је од 1999. године до данас, било на десетине случајева где су Срби осуђивани због сваког наводног тероризма. Ако се сећате пред заседање Савета безбедности када је убијен један УН полицајац, они хапсе три дан пре седнице једног Србина и оптужују да је он убица. И онда са том љагом и флеком ми излазимо пред Савет безбедности и нама су уста затворена. Уместо да кажемо: не господо, на основу чега сте њега ухапсили, јер убрзо после тога, пет дана пре завршетка седнице, установило се да та особа није крива. Сви ти Срби који су осуђивани од албанских судова, након двадесет година робије имате случај да он буде ослобођен. Да ли је неко одговарао за те случајеве и какве су биле консеквенце? Никакве. Значи ако није требао да одговара због ширења мржње и осуђивања поједних људи само зато што су Срби, онда они морају да одговарају због своје лажне оптужбе. Судија који је подигао оптужницу мора да буде смењен са тог места. Нажалост таквих консеквенци нема.
Тренутно је на Косову мирно. Прича се да ће бити неких хапшења, али то је само врста специјалног рата и психолошког притисака. Ми смо се са тим, уз Божију помоћ, успешно носили свих ових година али никада се не зна докле ћемо моћи да издржимо. До сада смо увек имали разумевања и подршку Владе Србије и наше браће из Републике Српске у већој или мањој мери. Међутим, овог тренутка је подршка недовољна и морала би бити много ефикаснија.
Разговор водио Владимир Вељковић
Наставиће се.