Други нас неће поштовати ако ми не поштујемо сами себе
Други део интервјуа са Небојшом Јовићем председником Српског националног већа Северног Косова и Метохије
Небојша Јовић први са десна
Реците нам Ваше мишљење о тренутној политици Владе Републике Србије на Косову и Метохији. Да ли је политика Владе одговарајућа?
Да будем искрен мислим да овог тренутка није одговарајућа. Од мене никада нећете чути да изговорим било коју ружну реч, чак и ако има основа, ни против председника Србије, ни против Владе. Зато што сматрам да без обзира на то ко је председник и да ли га неко воли или не воли, оног тренутка када већина грађана изабере председника, идући оном максимом Vox populi vox Dei, дакле ко год буде изабран, наша је дужност и обавеза да га испоштујемо као председника. Без обзира да ли је био наш фаворит или не. Али исто тако мислим да је дужност тог председника да испоштује и оне грађане који нису отворено исказали своје поверење у њега и за њега гласали.
Иако има одређених анимозитета и одређених грешака на терену, несмотрених изјава и тешких речи, мислим да однос са свим највишим државним функцијама изискује једну озбиљност и одговорност, а никако неку повређену сујету. Издешавале су се неке чудне ствари и оно што нас брине је оно што се десило у задњих неколико месеци, када је држава Србија рекла да очекује оцену Међународног суда у Хагу, да ли је отцепљење Косова и Метохије у складу са међународним правом. Сви се, наравно, надамо да ће та одлука бити негативна. Али они су рекли и да ће покушати да чвршће покажу присуство државе Србије на Косову и Метохији и помогну српском народу тамо. Међутим, кажете да ћете сачувати Косово и Метохију и присуство државе на том простору, а притом преполовите косовки додатак, умањите коефицијенат зарада. Ми смо питали министра Богдановића шта сте ви, као министар, покушали да урадите у заштиту нашег народа.
Неко ће рећи да смо ми са Косова незајажљиви, врло бих радо такве људе волео да нађем да уживају у благодети толиког новца на Космету, а ми мало да живимо у тој доколици и једноличности у централној Србији. Такве примедбе заиста нису на месту, али рекли смо: ако ће овако бити лакше државном буџету, онда нек ми будемо та жртва. Али зашто господо не завршите са аферама попут Немање Колесара, Јањушевића, појединих Динкићевих министара? За такве ствари неко мора сносити консеквенце или онај на кога се сумња или они који лажно оптужују за те афере и узнемиравају јавност. Знате да је због те тврдње око криминалних радњи које је изрекао Млађан Динкић на рачун Немање Колесара и Зорана Јањушевића пала тадашња Влада. И шта се затим дешава? И они на слободи и Динкић на слободи. Значи или господин Динкић мора бити у затвору и означити се као кривац, што је узнемиравао јавност са лажним информацијама или та господа морају бити у притвору и њихова имовина мора бити конфискована. Зашто то важи само за криминалце, када је и ово криминал. Само на основу новца из тих афера Влада може годинама плаћати дупли косовски додатак Србима са Косова.
Какав је Ваш коментар на одлуку Владе да нема више нових запошљавања на Косову?
Донешена је одлука да нема више примања нових на Косову и Метохији до даљег. Не знамо шта она у ствари значи, јер она може бити вечита. Имате одлуку да сви они који су у радном односу по уговору о делу, на три, шест или дванаест месеци, морају после тога да раскину тај уговор. То важи само за локалну самоуправу, а касније са тенденцијом да се прошири на све друге установе. И онда шта добијате? Добијате једну лошу извесност за те људе, када знате да дужи временски период неће бити запошљавања. Шта ћете онда ви урадити ако имате дете од 23 до 25 година, које је завршило школу или факултет и знате да следећих пар година, у тим ненормално тешким условима бити без посла, егзистенције, могућности склапања брака и рађања деце. Оно што је најбитније, нико не види перспективу у том друштву.
Поготово у Метохији, цела Косовска земља, сви кажу то је крш и камен. Није крш и камен. Метохија је друга Војводина. Ти људи могу продати ту земљу и могу купити радна места, куће, викендице и да постану газде и власници локала, али неће јер воле ту земљу. За нас на Косову то је света српска земља. Неки су на жалост извитоперили ту реч и од ње направили фразу. Сва њихова политичка активност своди се на то да кажу да Косово неће дати. Међутим, шта да радимо да тако и остане? Нама не требају празне приче и ламентирање над судбином, нама треба конкретан начин како да будемо и останемо ту где јесмо и како да држава Србија сачува свој народ на тим нашим просторима. Како да опстанемо. Мислим да се на овај начин то не може.
Како су Срби на Косову примили одлуку о белој шенген- листи?
Имате одлуку о белој шенген-листи, која је иначе за сваку похвалу али имате и сутуацију да ми нисмо у њој предвиђени. Овим се директно крши Устав Србије, по коме смо сви као грађани у једнаком положају. Ако неко сматра да ми нисмо грађани државе Србије, онда се мора огрешити о ону преамбулу у којој стоји да је Космет саставни и неодвојиви део државе Србије. На тај начин ми смо доведени у позицију грађана другог реда и на тај начин се крши како Устав државе Србије, као највиши правни акт, тако исто и закон о забрани дискриминације. Да не би ишли у сусрет некој тужби против своје државе, што би било јако погрешно и лоше конфротирати се одмах са државом без које не можемо ништа. Са друге стране, држава без нас може имати најбољи програм, најбољи људе који ће да реализују те ствари на терену али ако немају сарадњу са нама, неће остварити ништа. Ми смо имали прилику да кажемо господину Тадићу ми желимо сарадњу са вама, ви сте наш председник и наша држава. Ако можемо да разговарамо са Албанцима и са странцима, можемо ваљда и са својом државом.
Испада да се понекад власт у Србији и Срби са Косова не разумеју баш најбоље.
Неразумевање није страшно, али ако донесете одлуке које нас директно угрожавају и гурају нас у руке независном Косову и Албанцима, ту већ настаје проблем и онда ту морамо наћи решење. Како то другачије протумачити, него као гурање у руке независног Косова, када задњег дана пред поновно пријављивање у КПС и то не по оном концепту који смо ми рекли. Ми смо рекли да се, када су упитању тамошње институције, пронађу формулације које неће ићи у прилог стварању неких прерогатива државе. Међутим, оног тренутка када су Албанци прогласили независност, када су рекли то је од данас суд независног Косова и то је од данас царина независног Косова, рекли смо господо - наша браћа у енклавама нису у тој ситуацији и рекли смо ви останите мирни - али ми можемо да кажемо да то неприхватамо.
То су приче рецимо за Еулекс око његовог распоређивања. Нисте ви наш проблем, ми немамо проблем са вама, ви имате проблем са Саветом безбедности, ви морате да добијете зелено светло у Савету безбедности. Ви можете доћи овде и можете да нас опет бомбардујете, ви то можете увек учиниоти али не знам колико ће се то вама исплатити. То су резултати свега тога и онда док је била институција Умника нисмо правили никакве проблеме, сада када је настала друга институција за КПС полицију наши Срби су изашли из те полиције.
Прошла влада је направила велики гаф, јер смо ми слушали приче да држава Србија има спреман акциони план на свим нивоима. Шта смо видели од тог акционог плана, врло мало. Људи су напустили Косовске институције и годину дана су били без плате. То је срамота. Ако је постојао тај акциони план они су морали имати плату од државе Србије, да прекину сваки контакт са косовским институцијама и да их плаћа држава Србија. Знате како, ако се УНМИК одрекне неких својих овлашћења и неовлашћено их пренесе на непостојеће структуре, онда имамо пуно право да вратимо све оне институције које смо због те Резолуције повукли.
Какве су по вама сличности и разлике, као и евентуалне паралеле између Косова и Метохије и Републике Српске?
Да је Република Српска мало другачије реаговала на проглашење отцепљења Косова и Метохије вероватно би се добио неки поен. Имао сам прилике да разговарам са представницима енглеских и америчких амбасада у Приштини и сви су они, на моје питање да ми наведу један једнини став у Међународном праву који то допушта, причали о расположењу Албанске већине на Косову и Метохији и о праву на самоопредељење које је јаче од права на неповредивост граница. Међутим када им споненете случај Републике Српске и упитате због чега Срби у Босни и Херцеговини не могу да прогласе независност они одговарају да је Босна међународно призната држава. А зар Србија то није?
Ако је Милошевић главни кривац за ситуацију на Косову, њега већ неколико година нема међу живима, а од 2000. године скинут је са власти народном вољом. После рата, у миру, и у присуству Међународне заједнице, Албанци протерују са Косова око 250. 000 Срба. Овакво етничко чишћење се тешко може упоредити са били чиме што су евентуално Срби урадили Албанцима. Од 800. 000 протераних Албанаца, како се прича, вратило се њих 1. 200. 000. Ми смо 2000. године постали демократска земља. Господо вратите нам Косово у пуни састав државе Србије. Када их суочите са тим питањима они немају одговор и зато су сви аргументи на нашој страни.
Ако Албанци као национална мањина имају право да се отцепе, онда то имају и Срби у БиХ. Не могу једни аршини важити за друге, а када су Срби у питању онда та правила не важе.
Не прихватам да нас Американци и Енглези мрзе, ми једноставно нисмо у сфери њихових интереса. Мора се наћи модус како да им постанемо интересантни. Морамо нешто у томе променити. Морамо пронаћи златну средину и ићи до оне границе, да чинимо уступке само ако тим уступцима не поништавамо себе. Други нас неће поштовати ако ми не поштујемо сами себе.
Република Српска је у истој позицији као и Срби на Косову и Метохији, с тим што нас на Косову газе физички, а њих институцијално. Можемо се одбранити само као један организам. Ни Република Српска ни Срби на Косову не могу се обратити без помоћи Србије. Нити ће матица дуго опстати ако изгуби Косово. Времена су тешка али верујем да ће се отворити пут. Међутим, то не значи да смемо да седимо и ћутимо, већ морамо бити политички храбри.
Разговор водио Владимир Вељковић