АВАТАР НА КАСАНДРИНОМ ПУТУ
Последњих дана на благајнама наших биоскопа дешава се нешто неуобичајено. Тражи се карта више за филм Аватар, нови мега хит редитеља Џејмса Камерона познатог по ранијим оставарењима: Титаник, Терминатор, Истините лажи, Осми путник 2 итд.
Без сумње се може рећи да овај филм доноси значајан технолошки продор у филмској индустрији. Реч је о 3D технологији којом се вешто симулира дубина филмског простора тј. утисак треће димензије. Овај доживљај могућ је у довољној мери само у биоскопима који су опремљени специјалним пројекторима у којима гледаоци користе 3D наочаре као и у посебним за ту намену IMAX 3D биоскопима (којих нема код нас) у којима се користе специјализована филмска платна и посебне кациге - визири, у којима је доживљај потпун. Филмови у 3D технологији се неко време већ приказују. Аватар је међутим први блокбастер огромног буџета који је сниман специјалним камерама, очигледно са циљем да се демонострирају све предности ове технологије како би она била широкоприхваћена и тиме послужила за повратак публике у биоскопе. Величина продора у доживљају је ако не већа од преласка са немог на звучни, онда бар слична оној код преласка са црног белог на филм у боји.
У основи радње филма је већ виђен сценарио у коме колонизатори желе да отерају домородце са родне груде ради експлоатације рудних богатстава. Овај пут прича је пребачена у далеку 2154 годину на месец Пандора једне од земљи најближих планета система Алфа Кентаури. Планету настањује народ Нави, хуманоидна - човеколика врста плаве коже, знатно виша и снажнија од људи. Нави су на цивилизацијском нивоу афричког или латиноамеричког племена и живе у хармонији са природом обожавајући њену богињу мајку Ејву. Џејк је бивши маринац параплегирачар који долази на Пандору да у пројекту Аватар замени пострадалог брата близанца. Он треба да даљински управља генетски модификованим хибридним телом Навија које је специјално прављено за његовог брата користећи чињеницу идентичног генетског кода. Док научна мисија Аватар има за циљ приближавање и међусобно упознавање са Навијима, корпоративни спонзори пројекта користе мисију да их дипломатски убеде да напусте село испод кога је налазиште ретког скупоценог метала.Током прве мисије, услед напада огромног предатора Џејк се одваја од групе и залута. Њега од сигурне смрти спашава Нејтири, ћерка племенског поглавице Навија. Она добија задатак да подучава Џејка њиховом начину живота. После три месеца Џејк постаје прави Нави када и ступа у везу са Нејтири. За то време он приликом буђења из Нави тела преноси информације коју војни део мисије користи да заобиђе дипломатско решење и силом отера Навије са жељене локације. Народ Навија доживљава снажан напад у коме је драматично угрожена њихова физичка а и духовна егзистенције обзиром да прети и потпуно уништење њиховог светилишта. Тада Џејк и остатак научне мисије прелазе на страну Навија...
Заплет је прилично предвидив и делом раније виђан у филмовима као што су Смарагдна шума и Плес са вуковима. Са друге стране једноставна прича вешто упакована бајковитим компјутерски генерисаним пределима, чудноватим бићима, симфонијом светлосних појава, вратоломним кретањима и специјалним 3D ефектима чини спектакуларну целину са бар на прво гледање шокантним утиском која буди жељу да се поново дође на место у коме свет нечије маште постаје вирутелна реалност.
Технологија коју је развијена за потребе снимања овог и других филмова, развој других нових технологија и њихов утицај на свет данашњице дају нам повода да се забринемо куда све ово иде.
По речима Џејсма Камерона за потребе овог филма приказивање фотореалистичних комјутерски генерисаних ликова је остварено коришћењем нове револуционарне технологије анимације засноване на хватању покрета. За разлику од ранијих система где је дигитално окружење додавано након што су хватани покрети глумаца (Кинг Конг, Голум из Господара Прстенова и сл.), Камеронова нова виртуелна камера дозвољава режисеру да директно на монитору посматра како вирутелни ликови покретани уз помоћ глумаца изгледају у реалном времену заједно са дигитално генерисаним филмским светом. Цео систем изгледа као велика моћна интерактивна компјутерски генерисана игра. Аватар је дефинитивно модел по коме ће се снимати блокбастери у наредом периоду обзиром да је премијера одлагана док се довољан број класичних биоскопа није опремио 3D технологијом, те да је Камерон отворио тајне своје технологије колегама попут Спилберга, Лукаса и Џексона. Са друге стране развијена је и тзв. 6D филмска технологија која путем специјално дизајнираних столица иде корак даље од визуелно звучне сфере и то ка симулирању покрета и услова животне средине (кише, ветра, мириса). У појединим биоскопима столице су опремљене посебном опремом која „голица" леђа, ноге и позадину као и посебним даљинским управљачима и LCD екранима преко којих посетиоци моgу комуницирати међусобно и тако прећи магичну границу од гледаоца ка учеснику. Уз прве бисокопе те врсте отворене у Румунији и Индији недавно је делом ове технологије опремљена и једна сала у мултиплекс биоскопу Колос у тржном центру Ушће на Новом Београду. Једино што недостаје је прави 6D блокбастер који ће напунити и овакве сале. Како је кренуло са Аватаром мислим да нећемо дуго чекати на тај дан.
Ово је право место да се осврнемо на пророчки роман Касандрин Пут списатељице Јулије Николајевне Вознесењске који је недавно објављен у едицији Српског Сабора Двери. У роману се описује тоталитарни планетарни систем којим влада председник „Месија" који је ујединио свет након трећег светског рата и низа планетарних катастрофа. Због безуспешних позива да им се придружи „Месија" је увео санкције и зидом оградио Царску Русију да се свет не би заразио вирусом православља. Поданици који започињу дан певањем химне „Месији" могу путем његовог жига и персоналног кода на десној руци плаћати робу чија је цена исказана у дигиталној валути названој планета. Уколико поданик нема довољно планета на свом рачуну увек може у сваком ресторану појести оброк на лични „Месијин" рачун. Aсови - противници „Месије"који нису примили персонални код једва преживаљају у таквом систему. Њих хватају јединице „еколога" које их спроводе у посебне логоре за рад и преваспитавање.
Касандра је декоратер у свеобухватној компјутерској мрежи названој „Реалност" којом управља посебно министарство. По Касандриним речима телевизија, филм и позориште су само бедне претече „Реалности" у којима је људима додељена пасивна улога посматрача - гледаоца и у коме су други људи - глумци изводили за њих сцене измишљеног живота.
Надовезао бих се на Касандру и додао и да су и вишекорисничке глобалне компјутерске игре (Warcraft, CounterStrike, Travian, ...), Интернет друштвене мреже (Facebook, Twitter...), концепт даљинског управљања виртуелним телом осмишњен и технички реализован у филму Аватар такође само бедне претече „Реалности".
Поданицима је омогућено да путем уређаја - персонаца, специјалних столица налик на зубарске и обруча који се стављају преко главе уђу у „Реалност" те да се активно уживе у неку од улога из разних сценарија. Огроман број сценарија и окружења намењен је широким поданичким масама. Од градића америчког дивљег запада, џунгле, ненасељених острва, настањених планета до разних бајки и симулација одређених историјских периода. Кроз различите сценарије појављују се „ликови" или „персоне" (на пример чаробњак Мерлин, Краљ Артур ...) вештачки осмишљени субјекти који поседују квалитете сопствене личности као што су спољни изглед, карактер, језик, манир и сл. Они имају сопствену логику понашања независну од играча „Реалности" као и могућност стицања сопственог искуства кроз комуницирање са различитим поданицима. Ту су и разне визуелизације раскошних станова, вила, хотела и плажа које служе као позадина за љубавне сценарије. Љубитељима високе реалности, углавном бољеплаћеним службеницима виших категорија омогућено је да помоћу декоратера као што је Касандра пусте машти на вољу и створе сопствену реалност у коју могу примити и друге поданике који се могу уживети у неку од предвиђених улога.
„Реалност" је замена за готово комплетан друштвени живот укључујући љубавне и сексуалне односе. Живот у „Реалности" се не меша са свакодневним животом тј. учесници се не интересују и не срећу једни са другима иако то није формално забрањено. Када Касандра затражи новац од својих „пријатеља" из „Реалности" како би могла да посети своју болесну баку она бива обасута баснословним сумама различитог виртуелног блага и забринитум коментарима како их напушта и иде у сценарио о Црвенкапи. Када међутим они схвате да је реч о правој баки и правом новцу Касандра добија савете да се обрати психијатру јер је код ње дошло до поремећаја перцепције стварности!?! За разлику од поданика, елита блиска „Месији" која му помаже у одржавању на власти је наставила да у правој стварности живи раскошним и декадентним животом.
Циљ „Реалности" је да пројекцијом на виртуелни свет заправо потпуно амортизује и отупи снагу стварних друштвених односа. Тиме се остварује потпуна контрола над поданицима и у корену се онемогућује било какав озбиљнији покушај постављања питања неприкосновености система и божије улоге лажног месије. „Реалност" служи да се поданик осами, пасивизује и отуђи у стварном свету. Циљеви и тежње животног испуњења окренути су ка вирутелном као и проблеми и њихово решавање. Уколико неким случајем на површину и испливају разна питања која указују на апсурд таквог начина живота ту је огроман лажни маневарски простор у коме се један животни сценарио и лажна активна улога у секунди могу заменити другим.
Вазнесењска је јунакињу свог романа послала на пут спасења указујући на то да је свима који се нису предали (што рече Бошко Обрадовић у посвети Српског Завета) могуће спасење чак и у систему у коме тоталитарно влада лажни месија.
Да ли ће тај пут препознати и одабрати многи који су данас кроз својим пасивне или лажне активне улоге полако али сигирно заробљавају разним бедним претечама надолазеће „Реалности"? О актуелности и масовности тог постепеног заробљавања говоре и речи песме Фејс младог певача Милана Станковића, али и замишљена лица многих гледалаца који након заврштека пројекције филма Аватар као да желе да се што пре врате у виртуелну реалност. Изгледа као да су многе данашње генерације готово спремне за догађаје описане у роману Касандрин пут.
У једном од својих интервјуа Џејмс Камерон је изјавио да је његово ново остварење алегорија за поновно духовно буђење човечанства. Не тврдим да је Камерон директни пропагатор new age идеја али у филму са буџетом од пола милијарде долара тешко је могао имати пуну креативну слободу. Управо због тога треба бити опрезан са овим филмом у коме је по мом мишљењу суптилно сервирано неколико опасних детаља у духовној сфери.
За почетак да кажемо да је филм препун шаманских и неопаганских ритуала као и обожавања богиње мајке природе од стране Навија. Оно што је ново у односу на већ виђено на ову тему је идеја јединствене био-ботаничке неуронске мреже у коју су повезани сви живи организми и бића на Пандори. Повезивање се остварује путем посебних органа који се код Навија налази на коси. Тако у филму гледамо очаравајуће мисаоно-емотивно-физичко повезивање и општење Навија са деловима вегетације на Пандори, летећим медузама и шестоногим коњима. Све ово уз невероватне визуелне ефекте изгледа готово безазлено али када на ред дође повезивање са икранима ствар постаје много озбиљнија. Да би постао ратник, сваки припадник Нави племена треба да одабере свог икрана - опако летеће биће демонског изгледа. Конретни Нави ратник препознаје свог икрана (демона) тако што овај крене на њега са намером да га убије! Тако и Џејк проналази и савладава свог икрана. Када се повеже са њим веома брзо научи да га потпуно контролише и то не неком посебном техником већ мисаоном везом изнутра! Обзиром да је идентификација са главним јунацима један од основих процеса који се дешавају током гледања филма овај детаљ можемо схватити поред осталог и као суптилно-скривени позив за општење са демонима све са бесмисленом идејом да се њихове моћи могу контролисати. Свако ко је иоле читао православну литературу о помислима и демонима-палим анђелима зна да процес контроле и извршавања наредби заправо иде у супротном смеру од оног представљеног у филму.
Идеја се даље развија у пуном облику у тренутку напада када цивилизација Навија буде доведена готово до истребљења. Тада Џејк у телу свог аватара крене да се повеже са Торуком. Торук је најопасније - врховно демонско биће злокобног изгледа сличног аждаји коју копљем убија свети Георгије. Када зајаше Торука Џејк међу Навијима добија посебан статус божанства те тако успе да обједини сва племена Навија на Пандори и поведе их у одлучујућу борбу до победе . На овај начин је веома вешто и суптилно у филм упакована идеја „Месије" спасиоца и ујединитеља човечанства. С тим у вези треба обратити пажњу на следеће филмске чињенице: Јахач торука (читај: лажни месија) може постати само онај кога одабере Торук (читај: сотона); да је то биће друге врсте које даљински управља телома аватара и да се он међу Навијима од времена првих синова јављао више пута.
Да кажемо нешто и о наслову филма. Аватар је појам из хиндуизма и означава инкарнацију, појаву тј. манифестацију божанства у физичкој форми. Највише је везиван за Вишну, Шиву и Деви и њихове бројне инкарнације. У наше време контраверзни new age „пророк" Бенџамин Крем везује појам Аватара за Маитреју. Крем повремено на конференцијама за штампу пропагира како хришћани очекују други Христов долазак, муслимани чекају имама Махдија, будисти очекују поновни долазак Буде, хиндуисти Кришне док јевреји очекују долазак Месије. По њему је учитељ коме се надају и теже све религије у ствари Маитреја - „Аватар Доба Водолије" који се више пута у различитим облицима кроз историју већ јављао човечанству.
Ако филм Аватар сагледамо заједно са филмом Роланда Емериха 2012 можемо закључити да нам Холивуд или одређени кругови преко њега желе нешто важно саопштити о временима која су пред нама.
Књигу Касандин Пут најтоплије препоручујем. Наравно треба свакако погледати и филм Аватар али уз предложене мере опреза. Немам ништа против 3D филмске технологије ни против било које друге. Добро или зло није у основи саме технологије већ у начину на који је човек користи.
Преузето са сајта Видовдан.