Усвајање резолуције о злочину у Сребреници од стране Народне скупштине Србије представљало би својеврсну „омчу око врата“ држави Србији и српском народу и опасност за захтјев да Србија исплати огромну ратну одштету, и то не само БиХ. То би био природан слијед догађаја, јер највиши српски званичници су признали злочин и због њега се извинили, а путем резолуције то би урадила и највиша установа Србије. С обзиром на одређене изјаве Хашког тужилаштва и искуства са Хашким судом, може се очекивати да у наредним судским процесима Суд изнесе доказе да је држава Србија најдиректније учествовала у рату, а самим тим и у злочинима, или, како то говоре званичници Хрватске и БиХ, да је над њима извршена агресија. Послије тога, слиједила би тужба пред Међународним судом правде БиХ против Србије и захтјев Србији за огромну материјалну одштету, јер су највиши српски званичници признали злочин, а Хашки суд, као политички и неправедан, доказао учешће Србије у њима.

То што наши званичници кажу да су и други чинили злочин јесте само оптужба која нема правну тежину, јер нико од хрватских и бошњачких званичника није признао злочин. Покрет сматра да је непотребно и штетно усвајање резолуција о злочину, јер српски народ није дивљачки и осуда злочина подразумијева се у свим народима. Зато сматрамо да је умјесто резолуција боље радити на откривању свих злочина, без обзира ко их је и кад починио, и над ким, те злочинце адекватно казнити. Такве активности довеле би до истинског помирења међу народима на овим просторима и њихове различите сарадње. Лицемјерно је и неувјерљиво истицање жаљења предсједника Србије, господина Тадића, према несрпским жртвама, док још увијек нису сва српска страдања откривена, а за општепознати злочин над Србима нико није кажњен.

Покрет има спознаја да они који су ратом разбијали Југославију сада покушавају обезбиједити околности како би се на простору бивше Југославије, без Словеније, али са Албанијом, створила сложена државна заједница. Показатељи у том смјеру су најава усвајања резолуције о злочину у Сребреници, што на неки начин представља испружену руку „грешника“ према Бошњацима и Хрватима, као и избор представника СДП-а, господина Иве Јосиповића, за предсједника Хрватске. Мишљења смо да њему та идеја није страна.

Бања Лука

18. 01. 2010.

Предсједник

Дане Чанковић