Надамо се да ће Сабор донијети конкретне приједлоге и рјешења за боље функционисање мреже и да ће то помоћи уједињавању и усаклашавању још увијек расутих снага и воље појединачних чланица. Једино уједињени можемо учинити нешто више на очувању и јачању хришћанског и националног идентитет Срба. Сабор је прилика да чланице размјене искуства и идеје. Што се „Тројеручице“ тиче, дешава се да посумњамо у свој рад и смисао даљег рада, међутим дјеца којој помажемо нам не дају да одустанемо, јер она нам ријечима, погледом или загрљајем саопштавају да им значимо и да смо им потребни.  

Од Сабора Српске мреже очекујемо да нам опет пружи могућност да остваримо нове контакте, ојачамо старе и кренемо још боље, још јаче и још организованије у испуњење наших заједничких циљева. Потребна нам је свима и реорганизација, али и јасно дефинисан заједнички циљ, као и подршка свих који су иоле идеалисти као и ми сами, како би спремнији ушли у борбе које нам следе. Исто тако очекујемо од свих организација и појединаца који се осећају....  

А темељни принципи Српске мреже, инспирисани и утемељени на великом делу нашег Светог владике Николаја Српског - српског, европског и светски признатог интелектуалца (са два доктората одбрањена у Европи), коме се научни свет широм васељене клањао у поштовању, само додатно заокружује наш заједнички напор ка истом циљу: објединити и ујединити пребогато наслеђе  аутентичне данашње цивилизације, чији корени су у нама и нашем суседству, а по пореклу су хришћански, свечовечански  и општељудски.  

Ми смо "Српску Мрежу" схватили и даље је схватамо као први покрет у коме се скреће пажња на побољшање српских особина, например побољшање слоге нашег народа. Видимо "Српску Мрежу" као могућност да помогнемо једни другима, да учимо једни од других, да се упознајемо и спајамо са другим српским организацијама и удружењима, али и као обавезу да морамо заједно сарађивати и тако пробудимо слогу у нашем успаваном народу. Почевши у малом кругу, па на даље, корак по корак до већих циљева.  

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског г. Иринеја, почетком августа у Београду ће се одржати десети сабор српске православне младости и будућности, као и четврти Сабор Српске мреже у овоме часу једине и јединствене асоцијације на свету која сабира разна светосавска, дакле, православна и родољубива, и нестраначка српска удружења из свих Српских земаља и Расејања.    

Да је Република Српска мало другачије реаговала на проглашење отцепљења Косова и Метохије вероватно би се добио неки поен. Имао сам прилике да разговарам са представницима енглеских и америчких амбасада у Приштини и сви су они, на моје питање да ми наведу један једнини став у Међународном праву који то допушта, причали о расположењу Албанске већине на Косову...  

Тренутно је на Косову мирно. Прича се да ће бити неких хапшења, али то је само врста специјалног рата и психолошког притисака. Ми смо се са тим, уз Божију помоћ, успешно носили свих ових година али никада се не зна докле ћемо моћи да издржимо.  

Када Срби не знају шта да раде, треба да оду у Пећку Патријаршију. Не треба ничега да се боје, већ да оду да се подсете своје православне прошлости. Захваљујући тој историји и том Православљу, ми, на крају крајева, и постојимо. Да нема Косова, Пећке Патријаршије...    

Није флоскула када се каже да су Срби изгубили медијски рат. Међутим, ради се о томе да га ми нисмо ни повели. Срби се једноставно нису припремали за рат. Други су се спремали за рат и припремали су и медије да ратују. Имали су подршку Међународне заједнице. Мислим да је ту пала слобода новинарства и професионализам, чак у међунроднима размерама.  

Као и сви досадашњи сабори и овогодишњи Сабор је протекао у позитивној и радној атмосфери. Јако ми је драго што могу на једном месту да сретнем толико својих земљака са различитих крајева света. Оваква окупљања су нам гаранција да ћемо у једном заједничком и позитивном духу наставити даље контакте, али и рад.