Број младих људи на Светим Литургијама у Србији данас јасно показује заинтересованост омладине српске за своју Цркву и свој народ, за лични и свенародни излазак на прави пут. Омладина српска, по ко зна који пут у историји, посведочила је своју спремност да изнова буде, по речима Светог Владике Николаја Охридског и Жичког, „први добровољац вере Христове у своме народу“. Велики број младих људи спреман је да своју енергију утроши и на друштвено деловање које има хришћанске основе и циљеве. Сигурно је, међутим, да треба тежити вези између, са једне стране, духовног искуства и мудрости старијих и, с друге, активизма и спремности на жртву млађих. Проблем је свих ових година, међутим, био у слабој међусобној повезаности те омладине широм српских земаља, као и у недостатку приснијег дијалога са свештеним лицима и угледним лаицима са православно-националне сцене у Србији. Решење за сваку врсту непостојања јачих веза унутар српске омладине јесте саборно окупљање и договарање. Шта је Сабор? Кратко речено, Сабор је црквено-народно окупљање најугледнијих свештених лица и лаика који се сабирају да би решили одређена друштвена питања. Горски вијенац нам даје скоро све одговоре: ко се сабира, о чему се разговара, како се договара, какав је однос свештених лица и лаика на Сабору итд.

    Српски сабор Двери, као иницијатор идеје обнове црквено-народних сабора у Срба, на примеру омладинских саборовања, до сада је организовао 6 оваквих сусрета: 2001. на Универзитету у Београду, 2002. у Чачку, 2003. у Студеници, 2004. на релацији Орашац – Цетиње – Острог – Требиње – Соко Град, 2005. у Студеници, и 2006. на релацији Копорин – Жича – Соко Град – Лелић – Ћелије, као и три регионална сабора: два југоисточне Србије: 2004. у Нишу и 2005. у Врању, и Први сабор православне омладине Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине у манастиру Озрен 2006. године.

    На овим саборима, под слоганом Верујем у Бога и Српство, тежи се, на првом месту, упознавању и повезивању између активних српских омладинских и неполитичких организација из Отаџбине и Расејања. Решење за сваку врсту непостојања јачих веза унутар српске омладине, као и за отпочињање преко потребног унутарсрпског дијалога, разговора и договора по горућим националним питањима, пронашли смо у црквено-народном саборовању.

    Сабор српске омладине се увек одржава при цркви (манастиру), јер тако налаже литургијска свест и саборска традиција српског народа. Сабор се одвија са благословом надлежног архијереја у чијој се епархији одржава. Сваке године Сабор мења место одржавања, обилазећи тако постепено све српске земље и светиње. У радном делу Сабора учествују представници различитих неполитичких омладинских организација из Отаџбине и Расејања, без обзира на организациону форму у којој функционишу, ако им је светосавско исходиште заједничко. На Радном делу учесници се међусобно упознају, размењују искуства, разговарају и саборно се договарају око најбитнијих тема и одлука. Сабор сваке године позива и посебне госте који држе предавања и учествују у раду Сабора. Ови гости својим искуством и саветима помажу раду Сабора. Радни део употпуњен је присуством учесника богослужењима, као и другим свечаним програмима за дружење учесника.

    Овде треба напоменути да су централне теме омладинских сабора управо она питања која су непосредно или посредно директно везана за младе људе и њихово активно укључивање у живот парохијске заједнице, и да сабори немају ту врсту погрешне амбиције да буду парацрквене институције или политичке скупштине. Ради се о омладинском покрету за утемељење у црквеном искуству и националном идентитету младих људи који желе да се ставе на располагање на корист своје Цркве и Отачаства.

    Циљ одржавања сабора, на првом месту, јесте јачање веза и квалитетније организовање српске православне омладине. Док нас политичке странке свађају и деле, српска православна омладина се на Сабору сабира, упознаје и договара. Временом, она треба да представља честиту друштвену елиту која ће бити добро организована и која ће сложно радити на добробит своје Цркве и свога народа без обзира где она била на кугли земаљској и у ма каквој друштвено-политичкој структури се налазила. Православна омладина је и у својој Матици на ивици да изгуби свој идентитет, а да о омладини српској у Расејању и не причамо. Годишњим одржавањем Сабора, проналажењем најболнијих проблема са којима се суочава савремена српска омладина, као и доношењем најбитнијих конкретних закључака и пројеката, сведочи се духовна зрелост и спремност омладине да на себе преузме одређену одговорност.

     Као приоритет нашег времена, барем на омладинском плану, постепено се остварује удруживање националних снага у један Сабор српске омладине као мрежу православних братстава и удружења грађана. А најсажетији програм наших сабора сустиче се у вери, нади и љубави према Богу и своме роду. Сабор српске омладине тренутно окупља више од 50 различитих српских омладинских удружења из Отаџбине и Расејања. Српски сабор Двери иницирао је и стварање СРПСКЕ МРЕЖЕ, која би обједињавала водеће српске невладине организације из свих српских земаља.