Светосавска омладинска зајденица Аустрије је неполитичко, ванстраначко удружење младих православних хришћана, чланова Српске православне цркве. 

С. О. З или Светосавска омладинска заједница Аустрије је вјерољубиво и родољубиво удружење нас духовних потомака Светога оца нашега Саве, првог архиеоископа и просветитеља свесрпског. Као што само име наше вели, наше основно усмјерење је Светосавље, а то значи аутентично Православље усвојено и проживљено кроз духовно искуство Српског народа. Једном ријечју Светосавље је исто оно свето Православље, које исповједају и други наши братски православни народи: Руси, Грци, Бугари, Румуни и сви други, али је Светосавље оригинално управо због тога што је мултикултурално и свеприлагодљиво наше дивно и свето Православље, приближило души и срцу Србиновом, на један нови начин, српски начин и у духу српскоме.

Стога бити оригиналан, аутентичан, добар, поштен, искрен и честит Србин данас и није могуће, а да се истовремено не буде и искрени Православац, а бити прави Православац и Србин истовремено, уствари и значи да сам Светосавац.

Омладинска заједница, наравно не значи да је она резервисана само за млађе узрасте, иако се ставља акценат, на наше долазеће млађе нараштаје, од којих ће зависити понајвише наше бити или не бити, не само овдје у дијаспори, већ и у Отаџбини.

 Нама је данас потребна сила, моћ, енергија, полетност,одлучност и ентузијазам младих, али су нам такође потребни и искуство, зрелост и  мудрост оних средњовјечних и нешто старијих, јер се управо у тој синергијској свеуједињујућој сарадњи старијих и младих Срба налази кључ  нашег успјеха. То је, браћо и сестре, Срби и Српкиње, синови и кћери Светога оца нашег Саве, први и основни предуслов и темељ нашег дубинског духовног, националног и културног препорода.

Дакле, добро су дошли сви и млади и стари. Стари да се подмладе млдошћу младих, а млади да се омудре мудрошћу и искуством старијих, јер у Христу нема младих и старих, нема, мушког и женског, него смо сви једно, како вели Свети Апостол Павле. Дакле спојмо и ујединимо оно најбоље што нам је Бог дао. Нека свака подјела буде у старту одбачена, превише су нас уназадиле управо те несрећне српско-српске подјеле.

Заједница, шта је то и зашто баш заједница? То је доказ да нема успјеха без заједничког рада и жртвовања. Све што чинимо чинимо уједињени, као што нас је Господ Христос ујединио у Своју Свету Цркву, као што нас је Свети Сава учио слози и јединству, као што нас је не тако давно изнова светосавски учио и васпшитавао Свети владика Николај (Велимировић) Жички и Охридски, Свесрпски и Свеправославни, да се ''собожимо, сложимо и умножимо.''

Није, браћо и сестре свака слога спасоносна, слога може бити и сложност у злу, као она антихристовска натоовска слога 1999. године, али Света Свеправославна, Светосавска и Свесрпска слога са благословом Божијим, а то значи са благословом наше Српске Православне Цркве и њених архипастира и пастира духовних јесте слога која ће нас спасењу одвести и у наручје Божије довести.

Данас када живимо у дијаспори, гдје смо нашли свој нови дом требамо бити лојални грађани и ове државе Аустрије у којој живимо и у којој нам нико не може забранити да исповједамо своју православну вјеру, да славимо своју крсну славу, да говоримо Српским језоком и пишемо српском ћирилицом, да учимо своју дјецу својој историји и култури. Но ми се нажалост слабо сналазимо, те умјесто интеграције радије бирамо потпуну асимилацију. Стога нам данас када више Југославије одавно нема, када више нема лажног југословенског романтичарења, када смо остали сами са Богом, нашим многобројним, тајним и јавним непријатељима, али и добрим и искреним пријатељима, којих има у свим народима, и не само у оним православним, морамо знати да они не могу завршити наш посао умјесто нас. Тај посао припада нама, ми га морамо уз помоћ Божију узети у своје руке! Треба нам зрелости, искуства и озбиљности да се небисмо изгубили и утопили у ово море општег субкултурног неморала ,шунда и кича псеудодуховног, псеудонационалног и псеудокултурног.

Тога ради је основан и постоји С.О.З Аустрије да би смо се док још доцкан није дупрели не интеграцији, већ асимилацији, не осавремењавању већ поробљавању под изгивором да ћемо тиме постати цивилизованији и бољи.

Уколико желимо, а ми желимо да у томе успемо мораћемо порадити много да будемо и останемо и овдје у дијаспори, али и у матици оно што јесмо и што смо свагда били.

 С благословом наше Цркве покушаћемо да учинимо све што се овдје у Аустрији легално и законски учинити може, да бисмо остали и опстали, као народ православни и потомци славних Срба, Преподобног Симеона Мироточивог и Светога Саве.

 Укратко то је смисао постојања С. О. З - а, а уколико и Ви мислите да нама и нашем будућем нараштају, а то значи и самима себи помоћи можете добро дошли у непобједиву духовну војску Христа Господа и Светога Саве, којој су потребни сви и млади и стари, и учени и неуки, и познати и непознати, сви, сви сви. Сви који су исрени вјерољуби и родољуби! Посла ће бити на претек, потреба борбе духовне и подвига неће никад понестати. Не дозволите да нам једина мјеста окупљања у дијаспори, буду она мјеста гдје се добро затупљују и испирају паметни српски мозгови и уништава наш будући духовни, национални и култирни потенцијал, а то су досад биле и даље јесу које какве рупе, кафанчуге, фолкотеке, дискотеке и  клубови, који свађају и дјеле. Позвамо вас не на јело и пијење, већ на непрестану борбу за опстанак, јер као што вели Митрополит Петар II Петривић  Његош, владика, пјесник и мудрац свесрпски ''на муци се познају јунаци!''