Српског друштва Задужбина из Словеније иако је регистровано у Словенији, има своје активисте и у Италији, Холандији, Републици Српској и Србији, јер тежимо саборности, за почетак Срба у Словенији, а потом на истим принципима ширити мрежу по свим српским земљама као и расејању.

Почетак рада друштва може да се сматра учешће наших чланова  у организацији протестног митинга у Љубљани у фебруару 2008. године. Иако нисмо тада били организовани у званично друштво, успели смо својом упорношћу да дамо велики допринос организацији и самом одржавању митинга против једностраног одцепљења наше свете земље Косова и Метохије. Између осталог организовали смо тада и протестну шетњу кроз централне улице Љубљане у којој је учествовало преко сто младих људи, у то време потенцијалних наших чланова и са паролом Косово је Србија скренули пажњу многима на постојање групе младих људи спремних да се боре за интересе свога народа.

На Вакрс исте године(2008.) са благословом пароха Оца Перана Бошковића креће и рад фондације За српски Космет која је и претеча данашњег друштва Задужбина. За пуних 15 месеци рада успели смо организовано да 5 пута однесемо финансијску помоћ нашој браћи на Космету у укупном износу од 14.555 евра. Одлучили смо се за Витинску општину, енклаву на југоистоку Космета, у којој делује и народна кухиња у селу Врбовац, што Вам само говори у каквом се стању налази поменута општина.

Уз свесрдну помоћ Оца Звонка Костића из Витине успели смо да са прикупљеним средствима помогнемо велики број деце и оних најстаријих, најугроженијих из саме Витине, као и из села Бинач, Могила, Клокот, Врбовац и Грнчар у којима живи наш народ, а која припадају Витинској општини. Са прикупљеним средствима смо у више наврата набављали намирнице за народну кухињу у селу Врбовац, а део средстава је утрошен и на обнову православних цркава на територији витинске парохије. У неколико наврата су допремљене и мале количине играчака за децу као и гардеробе за све узрасте.

Поред помоћи витинској енклави, у више наврата су чланови нашег друштва скупљали помоћ за четворогодишњег Стефана Симоновића из села Јасеновик крај Новог Брда на Космету јер су му била потребна средства за операцију да не би остао слеп.

У исто време чланови нашег друштва су више пута у сопственој режији обилазили наше Свете манастире, како по Космету, тако и по остатку српских земаља.

Наше друштво је, на своју иницијативу, обележило и 10.годишњицу агресије земаља НАТО пакта на нашу матицу Србију. Уз богат програм који је био посвећен срамној агресији нато алијансе на нашу отаџбину, бројним гостима у препуној сали смо представили и резиме онога што смо до тог тренутка урадили у склопу наше фондације.

На Спасовдан 2009. године смо организовали и пут у Републику Српску. Повод је био освештавање Храма Христа Спаситеља у Бањалуци, али и одлазак на гроб Мајора Милана Тепића, нашег хероја из задњег отаџбинског рата, на чијем смо гробу, у селу Комленац покрај Козарске Дубице, положили венац и успут обишли Његову мајку да би јој се захвалили заато што је родила хероја и дали јој снаге у сопственом животу и наду да дело њеног сина никад неће бити заборављено. На свом путу смо обишли још једну светињу, по предању исто из доба Немањића,  а ради се о манастиру Моштаница.

Успели смо да за ово време урадимо и две врсте мајица, као и налепнице, и све у циљу сакупљања средстава за помоћ нашој браћи као и промоцији наших идеја и акција.

Пошто тежимо саборности и заједничком деловању свих српских друштава, узели смо учешћа и у организацији других пројеката која су имала остала српска друштва по Словенији, и тиме покушали да покажемо свима да смо отворени за сваку врсту сарадње која је у интересу наше популације и нашег народа на овим просторима,  а и шире. Сарађујемо и са великик бројем друштава које се баве сличним стварима као и ми, а издвојио бих нашу браћу из организације Срби за Србе.