
У последњих неколико година идеја
Светосавске учионице се појављивала у нашој Цркви у више наврата и форми, и не знамо ко је тачно први идејни творац овог назива. Први почеци ове идеје једне врсте мисионарске школе везани су за делатност
Светосавских омладинских заједница унутар наше Цркве. Као своје посебне пројекте, изведене на различите начине,
Светосавске учионице имали су својевремено
Светосавска омладинска заједница Архиепископије Београдско-карловачке, Светосавска омладинска заједница Епархије Бањалучке,
Светосавска омладинска заједница Епархије Зворничко-тузланске и Поклоничко-хуманитарни фонд „Човекољубље“ из Београда. Наш пројекат
Светосавске учионице задржао је овај драгоцен и леп назив од својих уважених претходника и узора, а своју специфичност налази у новом организационом моделу, избору тема и предавача, као и у томе што је за почетак прилагођен полазницима у српској дијаспори.